Kada smo krajem juna objavili priču o devetočlanoj porodici iz Beljina kod Šapca, koja je zbog neplaćenog računa za struju osam godina živela u mraku, istog dana su se javili ljudi dobre volje koji su pomogli da svetlo u kući Crvenkovića ponovo zasija. Zahvaljujući Ruži Popović, posle samo dva meseca, ova porodica se uselila u novi dom.

Na mestu stare, u novoj, prostranoj kući, Crvenkovići imaju četiri sobe, kuhinju sa trpezarijom, kupatilo i kompletan nameštaj.

"Nisam mogla da verujem da će doći ovaj dan i da više neću razmišljati da li će krov pasti na decu. Hvala svim ljudima koji su pomogli, zvali i pitali kako živimo", kaže majka Slađana Crvenković, vidno uzbuđena zbog srećnog trenutka.  Dodaje da deca imaju svoje sobe, radne stolove i sve uslove da bolje uče.

U novom domu veselije je nego ikada. Sobu, igračke i pelene sada ima i najmlađa Nikolina, a đaci udžbenike i školski pribor.

"Ostvarili su se moji snovi. Imam svoj kutak, bolji život, ali i nove prijatelje", kaže četrnaestogodišnja Marijana.

"Svi smo srećni. Konačno imam krevet u kome sama spavam, svoju sobu, igračke, knjige..", dodaje osmogodišnja Milica.

U humanijim uslovima, najstariji članovi porodice mogu da uživaju samo noću, jer su i dalje po čitav dan u nadnici.

"Srećan sam što imam ovako lepu kuću. Žao mi je što moj stariji brat Siniša nije ovde jer radi sa ocem. Kad porastem, voleo bih i da i ja sazidam ovakvu kuću", kaže desetogodišnji, uvek nasmejani Aleksandar.

Nove kuće ne bi bilo bez tetka Ruže, dodaju mališani. Ona im je sada drugi roditelj.

"Osmeh ove dece nema cenu. Uvek mi se obraduju kad dođem. Naše prijateljstvo se izgradnjom kuće ne završava. Pomagaćemo im uvek, kad god budemo mogli", kaže Ruža Popović.

Uz mnoge dobre ljude iz Srbije i dijaspore koji su uputili pomoć, o Crvenkovićima najviše brine Dušan Stojadinović iz Beograda koji ih i dalje često posećuje.

"Šta da kažem, videli ste kako je bilo kad ste prvi put došli, a kako je sada. Hvala svim dobrim ljudima. U novim uslovima, ova porodica će sigurno menjati navike i sliku o životu, a deca dobiti volju da uče i budu uspešna", kaže Stojadinović.

U dvorištu zaseoka, u kojem raste najviše dece, ne samo u Beljinu, već i u kraju, najveći problemi su rešeni. Predstoji kopanje bunara, izgradnja štale, i ono čemu se najviše raduju a to je odlazak sa tetka Ružom na Zlatibor, njihov prvi odmor van sela.

U Srbiji su kolovozi mokri a vidljivost je smanjena zbog sumaglice, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na važnijim putnim pravcima, saobraćaj je umerenog intenziteta, ali se već sa prvim poslepodnevnim časovima očekuje znatno pojačan, što je i uobičajena slika pred nastupajući vikend.

Na graničnim prelazima putnička vozila se zadržavaju oko 30 minuta, a na naplatnim rampama nema dužeg čekanja.

Na deonicama trasiranim kroz klisure i useke učestala je pojava sitnijih odrona. Odrona ima na Đerdapskoj magistrali, na deonicama kod Dobre i u blizini Donjeg Milanovca, kao i na Ibarskoj magistrali.

Odrona ima i kroz Ovčarsko-kablarsku, Grdeličku, Sićevačku i Drensku klisuru, na magistralnim putevima M-24, deonica Kučevo-Majdanpek, M-2, deonica Kosovska Mitrovica - Ribarice - granica sa Crnom Gorom, i M-22.3, deonica Raska - Kosovska Mitrovica, na regionalnim putevima u višim predelima područja Ivanjice, i na magistralnom putu od Surdulice do Vlasine.

Zbog radova na sanaciji preko reke Lugomir izmenjen je režim saobraćaja na autoputu E-75 Beograd-Niš na deonici između Jagodine i Ćuprije. Zatvorena je desna kolovozna traka autpouta E-75 u smeru ka Nišu, dok se saobraćaj odvija dvosmerno levom kolovoznom trakom u smeru ka Beogradu. Radovi će trajati do 30. oktobra.

U toku je rehabilitacija beogradskog mosta Gazela, na autoputu E-75. Za saobraćaj će, zbog radova, biti zatvorena pojedina uključenja i isključenja na most i sa njega pa se vozačima preporučuje korišćenje alternativnih pravaca. Saobraćaj preko mosta je u oba smera zabranjen je za sva teretna vozila čija je ukupna težina preko 3,5 tone, koja se usmeravaju na alternativne pravce.

Zbog izvođenja radova na redovnom održavanju autoputa Beograd-Niš do 26. oktobra biće zatvorene za saobraćaj rampe za isključenje vozila sa autoputa iz smera Beograd-Smederevo, kao i uključenje na naplatnoj stanici Smederevo. Preporučuje se korišćenje petlje Požarevac kao alternativni pravac.

Zbog radova za saobraćaj je zatvorena deonica autoputa E-70 od preduzeća Limun do Autokomerca, iz smera Beograda prema Šidu, a celokupan saobraćaj odvija se dvosmerno trakom iz smera Šida ka Beogradu.

Zbog radova na rehabilitaciji mosta preko reke Crni Timok kod Zaječara, na magistralnom putu M-5, na deonici Metovnica-Gamzigrad, saobraćaj će biti potpuno bustavljen do 18. septembra i preusmerava se na alternativne pravce.

Na magistralnom putu M-22.1, deonica Beograd - Novi Sad - Subotica, zabranjen je saobraćaj kamionima čija nosivost prelazi 12 tona. Ta teretna vozila se usmeravaju na autoput E-75, deonica Beograd-Subotica.

Na magistralnom putu M-22, deonica Novi Sad - Srbobran, potpuno je obustavljen saobraćaj preko starog Sentandrejskog nadvožnjaka, a saobraćaj će biti usmeren na novi nadvožnjak preko autoputa E-75.

Zbog radova je izmenjen režim na raskrsnici magistralnih puteva M-5 i M-21 u Požegi, kao i na magistralnom putu M-5, deonice Kruševac-Ćićevac i Ćićevac-Pojate. Radovi će trajati do polovine novembra.

Zbog radova na magistralnom putu M-25.1 Požarevac - Veliko Gradište, na deonici Beranje-Požarevac, saobraćaj je potpuno obustavljen u dužini od 9,3 kilometara i preusmeren na obilazni magistralni put M/24 koji vodi ka Kučevu, a neposredno pre Rabrova vozila se usmeravaju ka Velikom Gradištu. Obustava će trajati do 26. septembra, možda i duže.

U toku su radovi na postavljanju optičke telefonske kanalizacije na relaciji Niš - granica sa Bugarskom i saobraćaj se obavlja naizmenično kroz Sićevačku klisuru. Ovaj režim važi u periodu izvođenja radova od 7.00 do 19.00.

Počeli su radovi na sanaciji mosta "Klisura" na delu magistralnog puta kroz Sićevačku klisuru, na 54 kilometara od Niša ka Pirotu. Predviđeno je da radovi traju do 17. septembra.

U Severnoj Osetiji proglašen je dan žalosti zbog jučerašnjeg terorističkog napadu na centralnoj pijaci u Vladikavkazu, kada je poginulo 17, a ranjeno gotovo 100 ljudi. Ruske snage bezbednosti uhapsile su tri osobe koje se sumnjiče da su izvršile taj teroristički napad.

Direktor ruske Federalne službe bezbednosti Aleksandar Bortnikov kaže da je u bombaškom napadu učestvovalo nekoliko osoba, da su žrtve zločina nedužni ljudi, uključujući decu i da će počinioci biti kažnjeni.

Desetoro ljudi, među kojima je i dvoje dece, nalaze se u teškom stanju. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev dao je nalog da se za povređene u terorističkom napadu obezbedi sva potrebna medicinska pomoć.

Ruski premijer Vladimir Putin naglašava da taj teroristički akt ima za cilj da poseje neprijateljstvo među građane Rusije i da je njihova zajednička dužnost da se bore protiv takvih zločina.

U teškoj saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila sinoć oko 20.30 časova na autoputu između Lapova i Markovca, troje ljudi je poginulo.

Dve osobe u automobilu "BMW", jagodinskih registarskih tablica, poginule su na licu mesta, a treća je preminula kasnije, tokom pokušaja da se spasi od teških posledica nesreće. 

Do udesa je došlo kada je automobil pri punoj brzini naleteo na deo otpale gume sa prikolice kamiona, koji se kretao u istom pravcu ka Beogradu.

Istržni sudija Višeg suda u Kragujevcu tokom noći izvršio je uviđaj.

Podsećamo vas da i Vi možete biti naš gledalac reporter, ali molimo vas da uz fotografiju pošaljete i svoje ime i prezime.

Interesantnu fotografiju ili kraći filmski zapis možete nam slati elektronskom poštom ili MMS-om.

Imejl adrese su: webdesk@rts.rs i gledalacreporter@rts.rs

Telefon za MMS je 064-861-10-10

Obeležava se Svetski dan prevencije samoubistva, vodećeg uzroka prerane smrti. Na svetskom nivou, broj samoubistava se u proteklih 60 godina povećao za 60 odsto. U svetu se svakih 30 sekundi dogodi samoubistvo. Svake godine više od 900 hiljada ljudi sebi oduzme život, što je više nego što ih pogine u ratovima, upozorava Svetska zdravstvena organizacija. To je ujedno i vodeći uzrok prerane smrti koji je moguće sprečiti. Svake godine ubije se dvostruko više ljudi nego što strada u ratu. SZO navodi da dnevno 3.000 ljudi u svetu sebi oduzme život.

Na današnji dan 1919. godine u  dvorcu Sen Žermen kod Pariza predstavnici Austrije, pobedničkih sila u Prvom svetskom ratu i država naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale države među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabranjeno da se ujedini sa Nemačkom, a na ime reparacija Saveznicima je predala svoju mornaricu.

1526. - Turska vojska osvojila Budim

1839. - Rođen Čarls Sanders Pirs, američki filozof
(Kembridž, 10. 09. 1839 - Milford, 14. 04. 1914)

1875. - Poginuo Petar - Pecija Popović, hajdučki harambaša, vođa ustanika  bosanske Krajine (    - Gaštica, 10. 09. 1875)

1906. - Štampan prvi broj humorističko-satiričnog  lista "Šabačka čivija"

1922. - Rođena Draga Ilić- Jonaš, spiker Radio Beograda
(Valjevo, 10. 09. 1922 - Beograd, 28. 08. 2007)

1934. - Rođen Dejan Čavić, pozorišni, filmski  i TV glumac i reditelj (Zenica, 10. 09. 1934)

1957. - Rođen Andrej Makin, ruski književnik (Krasnojarsk, 10. 09. 1957)

1976. - Avionska nesreća iznad sela Gaj, u regionu Vrbovca, sudar aviona DC- 9  "Ineks Adrije"i "Britiš ervejza", poginulo 162 putnika i 14 članova posade

1995. - Avijacija NATO  bombardovala srpske ciljeve kod Banjaluke

1996. - Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija usvojila  Sporazum o potpunoj zabrani nuklearnih proba

2001. - Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija ukinuo embargo na  uvoz oružja SRJ, uveden marta 1998. godine

2001. - Umro Dragoslav Antonijević, etnolog, akademik
(Aleksinac,17. 10. 1930 - Beograd, 10. 09. 2001)

2002. - Na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu osnovana prva DNK laboratorija u SRJ

U Nišu su počeli šesti "Dani bureka", koji će trajati do nedelje, gde se očekuje dolazak od 12 do 15 pekara, a najavljeni su i gosti iz Grčke, Bugarske i Makedonije.

Posetioci će moći da probaju burek, a organizatori najavljuju i burek od ribe.

Prvi zapis o bureku u Nišu datira iz 1498. godine, pa se smatra da je taj grad prvo mesto u Srbiji gde se pripremao burek.

Po tom zapisu, prvi buregdžija u Nišu bio je Turčin Mehmet Oglu, koji je mesio burek po propisima koji su važili u celoj tadašnjoj Turskoj državi.

Propisi su nalagali odredenu debljinu kore i vrstu materijala koji je morao da zadovoljava stroge kriterijume kvaliteta.

Na Buregdžijadi u Nišu, održanoj 2007. godine, napravljen je burek težak skoro 100 kilograma, prečnika dva metra.

Taj burek nalazi se u Ginisovoj knjizi rekorda kao najveći ikada napravljen.

Ministarstvo trgovine isporučuje pet miliona litara suncokretovog ulja iz robnih rezervi koje će se u maloprodajnim objektima prodavati po ceni od 119 dinara za litar.

Vlada Srbije odobrila je nedavno da Republička direkcija za robne rezerve, u cilju stabilizacije tržišta, interventno proda pet miliona litara rafinisanog suncokretovog ulja po ceni od 119 dinara.

U maloprodajnim objektima nalaze se proizvodi većine proizvođača koji moraju biti vidno obeleženi kao "ulje iz robnih rezervi".

Ministarstvo je saopštilo da će nastojati da rasporedi količine ulja proporcionalno broju stanovnika u svaku opštinu u Srbiji.

Ulje će se distribuirati preko trgovaca koji su zainteresovani za prodaju kroz njihov lanac trgovina.

Za sada se javilo petnaestak trgovina iz cele Srbije: Aman, Vero, Gomeks, Delta maksi, DIS, Intereks, Kvin, Merkator, Novitas, SOS marketi, Trgopromet, Tuš, Univereksport i Familija marketi.

Severna Osetija jedna je od republika severnokavkaskog regiona koji je za rusku vlast, zbog učestalog nasilja, već godinama jedan od najtežih problema.

Moskva je probala da ga reši na različite načine, a sada joj je glavno oružje - novac. Okrenula se iskorenjivanju siromaštva s nadom da će to sprečiti da islamski fanatici regrutuju nove snage za ubijanje nevinih ljudi.

Severnokavkaski region čini lanac delimično samostalnih republika na najvišim planinama između Crnog i Kaspijskog mora. Jedan je od etnički najraznovrsnijih delova sveta, pa ga zbog četrdeset različitih jezika koji se tamo govore zovu i "planinom jezika".

Analitičari koji prate dugogodišnju istoriju nasilja kažu da je region "tempirana bomba". Najopasnije je u delovima naseljenim muslimanima, poput Čečenije, Ingušetije i Dagestana.

Analitičar Dragan Štavljanin kaže da su sukobi i tenzije tinjali, tako da je neka vrsta građanskog rata ponovo eskalirala nakon rata u Gruziji, odnosno ruskog priznanja Abhazije i Južne Osetije, 2008. godine.

"Moskva za širenje tenzija krivi radikalne islamiste koji, kako kažu, uz pomoć stranih sila pokušavaju da zbace rusku vlast", rekao je Štavljanin.

Siromaštvo regrutuje fanatike

Siromaštvo, neobrazovanje i nezaposlenost tri četvrtine stanovništva prosto guraju mlade da se pridruže islamskim fanaticima u borbi protiv ruske vlasti.

U dagestanskom selu Guldenu sa deset hiljada stanovnika postoji trideset džamija, ali samo jedna škola.

"Kažu da predsednik Dagestana lično nadgleda projekte, ali mi još ništa ne vidimo. Ni branu, ni vodovod, ništa nije završeno", rekao je starešina sela Ahmed Afmedov.

Bezbednost Severnog Kavkaza ima strateški značaj za Rusiju, jer je na njenim južnim granicama. Moskva smatra da rešenje leži u ekonomskom razvoju.

Analitičar Štavljanin kaže da u ovom regionu nije moguće pronaći ni lako ni brzo rešenje, ali da Rusija mora da koristi snage sile kako bi zaštitila građane. 

Ruski predsednik je početkom godine za razvoj severnokavkaskih republika, koje su organizacionim promenama postale jedan federalni okrug, zadužio Aleksandra Hloponjina, poslovnog čoveka koji je ranije uspešno upravljao Krasnojarskim okrugom.

"Imam na raspolaganju i politička i ekonomska sredstva da ispunim zadatak, pre svega da privučem investicije i stvorim uslove da ljudi žive udobno i dostojanstveno. To je važnije od upotrebe sile", rekao je gubrenator Severnokavskog okruga Aleksandar Hloponjin.

Analitičarima se, međutim, ne čini da je moguće da Hloponjin primeni isti recept kao u Sibiru i privuče velike investicije, jer na Severnom Kavkazu nije siguran ni život, a kamoli novac.